Омаж Александру Петровићу
Отварање изложбе „Омаж Александру Петровићу“ одржаће се у четвртак, 21. новембра 2024. у 19:30 часова у Културном центру Србије у Паризу.
Година 2024. обележава 30 година од смрти редитеља и писца Александра Петровића (Париз, 1929-1994). Тим поводом, удружење Фигура представиће пројекат-омаж његовом раду, од 21. новембра до 7. децембра у Културном центру Србије и биоскопу le Studio des Ursulines у Паризу. Изложба фотографија и плаката из породичних архива и Архива Југословенске кинотеке, као и програм његових најважнијих филмова, представиће изузетну каријеру редитеља који је први учинио југословенски филм познатим у иностранству. Овај омаж је организован поводом објављивања његове постхумне збирке прича и песама Изгубљени у времену (Perdus dans le temps, Ателиер Patrix) и осветљава тренутке из његовог живота, филмова и заједничког стварања.
Александар Петровић је један од најпознатијих српских филмских стваралаца. Међународну славу стекао је филмом Скупљачи перја, који је добио бројне награде, укључујући Специјалну награду Великог жирија и FIPRESCI (награду међународне филмске критике) на двадесетом Филмском фестивалу у Кану 1967. године. Међутим, за ширу југословенску публику и филмске стручњаке из иностранства, Петровић је познат још од средине 1960-их. Његов филм Три био је номинован за Оскара 1966. године у категорији најбољег страног филма.
Након успеха филма Скупљачи перја, Петровић је наставио да сарађује с великим југословенским глумцима, попут Бате Живојиновића, Мије Алексића, Павла Вуисића, Милене Дравић и Драгана Николића. Такође је сарађивао са европским филмским звездама, међу којима су Ани Жирардо у филму Биће скоро пропаст света (Il pleut sur mon village); Мимзи Фармер, Уго Тогнаци и Ален Куни у филму Мајстор и Маргарита (Le Maître et Marguerite); Роми Шнајдер и Мишел Галабри у филму Портрет групе с дамом (Portrait de groupe avec dame) ; Изабел Ипер, Автандил Махарадзе и Ерланд Јозефсон у филму Сеобе (Migrations)…
КАЛЕНДАР
Културни центар Србије
Четвртак, 21. новембар
19.30 : Отварање изложбе, након чега следи пројекција кратког филма Сабори (Kermesses)
Субота, 23. новембар
18.00 : Пројекција филма Двоје (Elle et lui)
Љубавни сусрет. Љубав. И крај једне везе и једног осећања.
„Имао сам много прилика да анализирам старе фотографије. Верујте ми, на тај начин се живот лакше учи него посматрањем онога што је око нас. До одређене мере, покушао сам да реализујем Двоје на основу интеракције између слика живота и самог живота. Филм не тежи драматичним ситуацијама, већ слици живота.“ – Александар Петровић
Петак, 29. новембар
19.30 : Представљање збирке прича и песама Изгубљени у времену (Perdus dans le temps)
Округли сто води Ирена Билић (кустос изложбе) са учесницима: Властимиром Сударом (редитељ, професор филма на Универзитету уметности у Лондону) и Александром Ердељановићем, директором Архива Југословенске кинотеке.
Субота, 7. децембар
18.00 : Пројекција филма Дани (Jours)
Сусрет између Нине, усамљене у браку, и Драгана, студента који је тог дана изгубио оца, и њихова меланхолична шетња кроз Београд.
„Свака особа, сваки предмет, сваки град има своју душу. Београд је има. Где је та душа, то велико срце Београда?… Двадесети век је век градова… Посебних градова, какве људи до тада нису могли ни да замисле… Несумњиво је да ти градови стварају потпуно нове облике живота, нову психологију и нове сензибилитете… Овај ‘пејзаж града‘ није само проста представа ствари, већ и код за дешифровање душе људи који су га створили и који у њему живе. Ко су ти људи? Шта осећају? Како доживљавају свет и сами себе? То је оно што сам покушао да истражим и откријем.“ – Александар Петровић
20:00 : Затварање изложбе
ВАН КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
Биоскоп le Studio des Ursulines
Субота, 30. новембар
19.30 : Пројекција филма Скупљачи перја (J’ai même rencontré des Tziganes heureux)
Скупљачи перја је први филм о Ромима у којем говоре својим језиком. Критичари су потврдили опште мишљење да се ради о изузетном уметничком делу. Филм је освојио бројне домаће и међународне награде: 14. Фестивал у Пули : Велика златна арена за филм и Златна арена за режију; 20. Филмски фестивал у Кану, 1967 : Специјална награда Великог жирија и FIPRESCI (награда међународне филмске критике). 1968. године номинован је за Оскара за најбољи страни филм и за Златни глобус.
Недеља, 1. децембар
19.30 : Пројекција филма Три (Trois)
Током Другог светског рата, партизан Милош се три пута суочава са смрћу. Први пут присуствује стрељању; други пут је, бежећи од Немаца, сам у смртоносној опасности; трећи пут, на крају рата, он је тај који одлучује о животу других : да ли да осуди или да опрости.
„Морамо бити против рата, али и против рата суштински, против свих који га воде и против оних који стварају разлоге да се води. …Нико пре њега није тако дубоко продрео у ужасе рата. Захваљујући његовом ригорозном изразу, виртуозност постаје истина. Зато није претерано назвати Три ремек-делом, а Петровића мајстором филма.“ – Tribune de Genève